Ti, koja si rođenjem otela talase morima,
Kroz još hiljadu oluja detinjeg sopstva
Sklopićeš oči,
tražeći čežnjive poglede
sa druge strane trepavica
Ili možda, tišinu
minulu na rubovima usana.
Znam.

U snovima govorićeš
Vestalkama sopstvenog plamena
najhrabrije reči
najtajanstvenije istine;
Jer pepeo i pustoš
- to je strah od buđenja!

Znaš li? svet je utaban
milionima prozračnih koraka

Znaš li? kružiti ne znači isprazno hodati
Lutati ne znači biti izgubljen

Ovom varljivom svetu ni Sunce ne može obećati
Istovremeno rađanje.
I ono samo zna
Ljupkost
iščekivanja svitanja
raznoličja mraka
neizvesnosti

Znaš li? buđenja su stvarna samo na javi.
Snovi su večni.

Znaš li? uzaludnost nije i bespuće

Iz tvojih koraka mogu nicati sekvoje.
Krotak je svet,
ako ga takvog poželiš

Znaš li? pronaći put znači iščeprkati hrabrost,
zaturene snove
najstrastvenije ideale

Pokloniću ti strpljenje
za sva Sunca koja nosiš pod srcem
I pokloniću ti veru u svitanja

Pokloniću ti vatru.

Pokloniću ti misao,

Reči su najuverljivija iluzija.

A ti,
ti si oduvek

Znala.