Sećam se onih dana
kada smo nosili sunce na ramenima;

vukli ga po prašini,umotavali u svilu;

gazili

ljubili,

jeli ga,

mirisali;

puštali ga i ponovo zarobljavali.

Sećam se,da: pretrčavali smo pustinje,razgledali zrna peska.

Svako je drugačije,kažeš?

Uzgajali smo korov na dlanovima;

zakopali se u njima.

Zalepili svoje prste,brstili smo kosu

krili se ispod trepavica.

Leteli smo

tražili

tražili.

Ljuljam se na kazaljkama

osećam:

zaspaću ti na kapcima.

Onda su nam,odjednom,ukrali reči!

Sunce nam istopilo krila.

Sećaš li se toga? Ja ne.

Nemi smo.Da,nemi smo!

Plašim se da udahnem ove zloslutne vetrove,

gladni su uspomena.

Beži! Dok ti još oči umeju da govore!