Hej,stranče!

Ponovo lutaš;

Putevima od trnja,

putevima cveća,

Hrliš u nova jutra,

Verujući u bolju neodlučnost.

Znam da radiš u rudnicima osmeha.
Ispod najlepšeg dijamanta

Uspeš da pronađeš

Skrivenu zmiju.

Tvoj um je otvoreno more:
prepuno vrtloga,

prepuno uragana;
Ja ne znam.Ne umem.

A jedan pirat je,eto
još davno,

tražio šegrta.

Noćas,dok sedimo na litici

Najmanjeg sveta,

Dok u rukama držiš to čupavo Sunce,

bleštavo,

Slepi smo.

Dim grabi dušu za ruku,

Cinično miluje lica,

Očajnički traži zalogaj oka,

Da utoli žeđ tamničarke.

Ja ne znam.Ne umem.

Nastaviću samo
da nižem dijamante.

Reci mi ko si.

Ja ne znam.Želim.